И ПОВЕДЕ ИХ НА ГОРУ

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

О овом догађају говоре сва три синоптика, при чему је вредно приметити да га сви они везују са шест (по бројању св. Луке са осам) дана након речи Господа о предстојећим страдањима, о ношењу крста његових следбеника и о скором открићу Царства Божијег које долази у сили. Господ узевши најближе  и проверене Своје ученике, који су увек били уз Њега у најтежим и најважнијим тренуцима Његовог живота, Петра, Јакова и Јована, и изведе их на гору високу саме. Премда Јеванђелисти не називају гору по имену, древна хришћанска предања једногласно сведоче да је то била гора Тавор у Галилеји, јужно од Назарета, у прекрасној равници Језраељској. Ова величанствена гора висока је око 3000 фута, покривена од подножја до средине прекрасним растињем, а са њеног врха открива се прекрасан видик.

И преобразио се пред њима, јавио се пред ученицима у Својој небеској слави, од чега је Његово лице просијало како сунце и хаљине побелеле, постајући по св. Матеју као светлост, по св. Марку као снег, по св. Луки беле и блистајуће. Јеванђелист Лука даје важну допуну, указујући да је цело усхођење на гору било молитва, и да се Господ преобразио у време молитве: И сок се мољаше постаде изглед лица Његовог другачији и одело Његово бело и блистајуће, при чему су за време Његова молитве апостоли били савладани сном, и само што су се пробудили, угледали су славу преображеног Господа и Мојсија и Илију у слави како су с Њим беседили, како беседе, како појашњава Лука, о исходу Његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму. Како разјашњава св. Златоусти, Мојсије и Илија су се јавили због тога што су једини из народа сматрали Господа Исуса Христа за Илију или за неког од пророка: због тога се и јављају главни пророци да би се видела разлика слугу од Господа. Мојсије се јавља да би се показало да Исус није рушитељ његовог закона, каквим су желели да Га прикажу књижевници и фарисеји. 

Ни Мојсије, преко кога је дат закон Божји, ни Илија, велики ревнитељ славе Божије, не би пришли и повиновали се Ономе, ако не би био по свом делу Син Божији. Јављање Мојсија, већ умрлог, означава владавину Господа Исуса Христа над животом и смрћу, над небом и земљом.  Нарочито благодатно стање захватило је душе апостола, што је свети Петар изразио својим ускликом: Господе добро нам је овде бити, и предложио да се саграде три сенице. Боље је да се не вратимо доле у свет злобе и лукавства који Ти прети мукама и смрћу, као да хоће да каже. Јеванђелист Марко, несумњиво по речима самог Петра, сведочи да је осећај радости који га је захватио толико велики, да није знао шта говори. Чудесни облак, несумњиво као симбол личног присуства Божијег, обавијао их је (такав облак назван шехина постојано је био у светињи светих), и из облака се чуо глас Бога Оца: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте. Ове речи, које су се чуле на крштењу Господњем, но с додатком: Њега слушајте, да би се подсетили о пророштву Мојсијевом о Христу (Пон. Зак. 18.15) и испуњењу тог пророштва на Исусу. 

Господ је запретио Апостолима да о овоме не говоре никоме, док Он не васкрсне из мртвих, да не би изазвао погрешне представе о Месији. Свети Марко даје једну подробност, по речима самог Петра, да су ученици задржали ову реч несумњиво због тога што је било потребно да Господ умре да би васкрсао. Потпуно убеђени да је Њихов учитељ Исус истински Месија, они питају зашто књижевници кажу да Илија најпре треба да дође? Господ потврђује да Илија заиста треба да дође и уреди све, на грчком, установи апокатастиси, односно како предсказује пророк Малахија (4.56): да обрату срце отаца к синовима и срце синова к оцима њиховим, или да установи у душама људи првобитна добра и чиста осећања, без чега дело Месијино не може бити успешно, јер не би нашло плодно тло у срцима људи, окорелих и окамењених од порочног живота. Али кажем вам, каже даље Господ, да је Илија већ дошао и не познаше га, односно Илија је већ дошао у лику Јована Крститеља, који је био до Бога одевен силом Илијином и духом сличан њему, али га нису препознали, бацили су га у тамницу и убили га: тако ће и Син Човечији пострадати од њих, јер као што нису познали Илију и убили га, тако неће препознати Месију, и убиће га.

Епископ Аверкије
Из књиге Четворојеванђеље

Тиме што Му се пре смрти изменио лик научио их је да Он, иако обитава међу њима, може и да се измени, и да Он остаје један исти, чак и ако се мења. На тај начин их је унапред припремио да не посумњају у Њега кад преображен васкрсне из мртвих. међутим, ако је преображење означавало Царство које је Он добио након васкрсења, због чега се онда после васкрсења није јавио у том, преображеном лику? То се десило зато што они не би могли да Га гледају и да би знали да ће и они бити дужни да се преобразе као Он. Ту двојицу људи (Илију и Мојсеја) призвао је к Себи зато да би боље поверовали у васкрсење живота, које ће се кроз Њега извршити на свршетку света. Они ће, или као Мојсеј устати из мртвих, или ће се као Илија вазнети к Њему, јер је он Господ небеских и преисподњих. Кад су се јавили Илија и Мојсеј, Симон је рекао: Ако хоћеш, Господе, да начинимо овде три сенице (Мт. 17; 4). Рекао је то јер је видео да на тој гори нема прогона књижевника, и то му је годило. Благи миомирис Царства Христовог допирао је до њега и наслађивао га. На неугледном месту видео је славу Господњу и, радујући се што су Господ и Његови ученици са Мојсејем и Илијом, пожелео је да Он што дуже буде далеко од Кајафе и Ирода. Као и онда, кад је говорио: То неће бити од Тебе (Мт. 16; 22), и овде је услед саосећања рекао: Да начинимо овде три сенице. Није знао шта говори (Лк. 9; 33), јер је требало да Господ поде на крст, тако да сенице приуготови не у овом него у будућем свету начините, каже, себи пријатеље да би вас… примили у вечна обитавалишта (Лк. 16; 9). Даље, није знао шта говори и због тога, што је бројем сеница Христа изједначио са Мојсејем и Илијом. Због тога је Симона просветлио божанствени глас са неба, говорећи: Ово је Син Мој љубљени који је по Мојој вољи, Њега слушајте (Мт. 17; 5), како би Господа разликовали од Његових слугу. Због чега су се Њему јавили Мојсеј и Илија? Зато што су Му, кад их је питао: Шта говоре о мени људи, ко сам Ја, одговорили: Неки кажу да си Илија, други опет да си Јеремија или који од пророка. Да би им показао да Он није нити Илија нити неки од пророка, јавили су се Мојсеј и Илија, да би знали да је Он Господ пророка. Пре смрти је преобразио Своје лице на гори, да не би сумњали у преображење Његовог лица после смрти и да би знали да Онај, Који је изменио Своју одећу, може да измени и то тело у које је био одевен. Онај, који је телу дао неприступачну славу душе, тај може и да га оживи после смрти, коју окушају сви људи. Ако је Христос туђи Бог, због чега су онда Мојсеј и Илија беседили с Њим? ? Зар није Христос призвао Мојсеја у живот, а Илију с неба? Гле, Он их је привео из претходног времена Праведног ? . Ако је пак насилно спустио Илију са неба, онда Он није благ, јер је Илију отео из мишице Праведнога и довео га за Свог сведока. Ако је Благи без знања Праведнога пронашао Мојсеја и присвојио га, онда је крив за краду, јер га је отео из гроба, изневши на видело кости које је Праведни сакрио од људских очију (в. 5. Мојс. 34; 6). Када се са неба јавио глас: Ово је Син Мој љубљени.., где је тада био Праведни? Или се можда уплашио, и није се појавио кад је зачуо глас Благога? Или је можда тај глас Туђега прошао неприметно, тако да га Праведни није ни чуо? Он је, међутим, како кажу, на трећем небу, а Праведни је такође на небесима. На који су начин тај глас и те речи прошли поред њега а да их он није ни приметио? Ако их је пак приметио, због чега је ћутао на све ово прослављање, које је благовештено о Њему? Њега слушајте, и бићете живи. Тако ће дакле, сваки који буде слушао туђи глас, смрћу умрети. Или су се можда они (Праведни и Благи) међусобно договорили тако да у једно време говори један: Ја сам од почетка до краја, и нема другог ни пре, ни после Мене, а у друго време други: Ово је Син Мој љубљени, Њега слушајте? И када силажаху са горе заповеди им Исус говорећи: Никоме не казујте што сте видели (Мт. 17; 9). Знао је да им неће поверовати него да ће их сматрати безумницима и речи: можда знате и одакле је дошао Илија? Мојсеј је пак био погребен, али нико није знао место где је његов гроб, тако да би се појавило богохуљење и саблазан. Други пут им је рекао: Останите док не добијете силу (в. Дела ап. 1). Ако им тада то кажете а они не поверују, ви ћете онда васкрснути мртве, на њихову срамоту и на своју славу. И још каже: Будите мирни док се не отворе гробови и док из њих не изађу праведници Старог и Новог Завета и не појаве се у Јерусалиму, граду великог Цара (упор. Мт. 5; 35). Након тога ће поверовати да је Онај, Који је њих призвао у живот, васкрсао и Мојсеја. На глас Господњи појавило се много праведника из преисподње, и уместо једног дошли су многи. И ако су се мртви јавили зачувши Његов глас, да ли је онда утолико пре требало да се јави живи Илија? Због тога је рекао: Никоме не казујте што сте видели док Син човечији из мртвих не васкрсне (Мт. 17; 9). Да не би казали како је Господ помоћу обмане завео Своје ученике у заблуду, они су ишли и говорили да су Мојсеј и Илија беседили с Њим. Мојсеј је Закон добио на гори, а Илија се јавио да би се за Закон осветио својом ревношћу, као што је и написано: Наопако сте поступали са мном. Даље, будући да ниједан ни други ништа нису поседовали, обојица возљубљених јавили су се заједно Оном, Који је обојицу подједнако љубио. Бог је и њихова имена учинио међусобно једнаким, и каже:

Опомените се Закона Мојсеја, слуге Мога (в. Ис. Нав. 1; 13), а на другом месту: Ево Ја ћу вам послати Илију пророка (Малах. 4; 5). То што их је после шест дана одвео на гору (Мт. 17; 1) тајинствено означава шест хиљада година. Због чега са Собом није повео све ученике? Зато што је меду њима био и Јуда, туђи Царству, којег је био недостојан да би у њега ушао. међутим, није приличило ни да га оставе самог јер се, услед изабрања Онога Који га је призвао, људима и он чинио савршеним. Господ га је изабрао онда, кад је његова тајна помисао још увек била непозната. Да је његова неправедност била позната, онда би и ученици, његови другови, знали за њу. Господ је знао да ће он бити издајник, и када је рекао: Један од вас издаће Ме (Мт. 26; 21) и Ти каза, одвојио га је од осталих ученика. међутим, зашто га је изабрао, да ли зато што Га је ненавидео? Зашто га је, поред тога, учинио благајником и чуваром кесе? Као прво, да би показао Своју савршену љубав и благодат Свог милосрђа. Као друго, да би Своју Цркву научио да, иако се у њој појављују рђави учитељи, само учитељско звање је истинито, јер ни место Јуде издајника није остало упражњено. Најзад, да би научио да је управљање Његовим домостројем истинито, мада постоје и рђави управитељи. Тако је Господ и Јуди опрао ноге, али је он након тог прања устао и на тим ногама отишао код Његових убица. Господ је целивао (Јуду), који је целивом дао знак смрти Његовим прогонитељима. Ону руку, коју је испружио да би од Њега примио хлеб, испружио је затим да би узела новац за Њега и предала Га убицама.

Свети Исак Сиријски
Из књиге Тумачење четири Јеванђеља