Истакнути пост

понедељак, 08. април 2013.

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ: Када наш мили Господ одбија да нам услиши нешто велико....



„Када наш мили Господ одбија да нам услиши нешто велико што ми упорно тражимо од Њега у молитви....“


Наш мили Господ Исус Христос услишава молитве верних Његове Свете Цркве, када Он сматра да ће оно за шта молимо бити искључиво за наше добро. Зато не треба да будемо презахтевни, и слично, и не треба бити нестрпљив. Треба тражити учтиво и са молитвеним осећањем, а потом препустити Богу исход. Оно што тражимо добићемо ако и када Он хоће, када је то на нашу истинску и вечну корист. „Када нам Господ не даје нешто што упорно тражимо од Њега, онда је разлог једна од две могућности. Он не жели да нам да нешто што није за наше добро, или нисмо у стању да увидимо када, а посебно, на који начин је потребно да тражимо нешто од Бога. Ове две могућности не искључују једна другу. Другим речима, може бити да су оба случаја у питању.

Што се тиче првог случаја, нико не може да прозре у жеље Господње. А то је зато што нико не може да спозна ум Божији. Зато ћу се уздржати од коментара. Што се тиче другог случаја, међутим, могао бих много тога да кажем. Прво и пре свега, када тражимо нешто од Бога треба да се уздржимо од терања ината и љутње у стилу: „... Апсолутно морам то сада да добијем ..“. Овакво мољење није само апсурд, већ и представља велики израз непоштовања према Створитељу. Ко си ти, или, ако више волиш, ко сам ја, да смем да било шта захтевам од Господа? И не само то, него сам још спреман да му кажем тачно када треба да задовољи моје захтеве.

-Али, мили старче, ја нисам ништа тражио, а нисам ни поставио никакве рокове. Са овим сте већ добро упознати. Само питам, јер је мој проблем већ одавно застарео ...

-Управо то покушавам да ти објасним, и на тај начин да ти укажем на разлог зашто је протекло толико много времена. Другим речима, када тражимо нешто од Бога, треба да тражимо љубазно преклињући Бога, а чак и тада, молимо се само извесно време. Ако видимо да Господ и даље одбија да нам испуни молбу, онда и ми са наше стране, треба да престанемо да му досађујемо. Зато инсистирање на нечему, као у овом случају, може само да ту ствар удаљи од нас још више. Из тог разлога сада треба да престанемо да тражимо. А када већ увелико будемо заборавили на целу ствар, добићемо је а да нисмо тога ни свесни. А то је зато што Бог никада не заборавља. Он је примио нашу поруку! Он ће је сачувати и када дође време Он ће нам одговорити на поруку, тако што ће нам услишити наш захтев!

Зато никада не треба инсистирати да Бог чини управо оно што ми желимо, а поготову никако не треба тражити да то буде у време које ми желимо. Овакво инсистирање је само контрапродуктивно. Оно може уместо користи да изазове штету. А у случају као што је твој, када је мољење изузетно интензивно, и долази од особе која није спремна да пoпусти, онда је све могуће, и сигурно неће бити ништа добро.

Уопштено говорећи дете моје, желим да схватиш да никада не смемо покушавати да мењамо ум Божији, само зато што нама тако одговара, а посебно када је у питању време. Када желимо нешто, никада не треба да јуримо за тим, већ да то препустимо вољи Божијој. У супротном, што више јуримо за нечим, то нам све више измиче! Упоредимо ово са сенком. Без обзира на то колико брзо да трчимо, никада је нећемо ухватити. Без обзира на то колико брзо трчимо, сенка трчи на исти начин као и ми!

Да ли ти је сада јасно шта сам мислио под упорношћу?


- Разумео сам старче, али не могу да се сложим са вама ....
-Па, у том случају, даћу ти један једноставан пример и видећеш да ћеш се сложити са мном.

Замислимо сада велику боцу са уским грлом које је довољно велико да рука може да прође кроз њега (и да изађе), и да када си ставио руку у боцу и стиснуо прсте у песницу, и у исто време покушаваш да извадиш руку. Сада видимо да, без обзира на све покушаје, то је немогуће постићи и твоја рука ће остати у боци. Можеш да покушаваш данима, месецима или чак годинама, али без икаквог резултата. Међутим, оног тренутка када опустиш прсте, другим речима, када престанеш да их стежеш у песницу, твоја рука ће изаћи из боце на исти начин како је ушла у њу!

То се управо дешава са твојим проблемом. 


Докле год инсистирамо на томе да се решење појави, решење ће нам све више измицати. И запамти ово што ти кажем. Ако желиш да пронађеш решење за свој проблем, онда, престани да упорно захтеваш његово решење. Бог већ зна све о твојим проблемима. Већ си Му их изложио. Он ће одлучити. Сачекај на одговор, мирно и верно. Ако овако чиниш, добићеш позитиван резултат. Ако наставиш да инсистираш, постићићеш супротан ефекат.

Саветујем ти да престанеш да се бавиш својим проблемом, ако желиш да се Бог њиме позабави!

шта је са оним Куцајте и отвориће вам се, тражите и наћиће те? Шта се дешава онда, старче? Ако престанем да куцам на врата Божија, како ће ми их Он отворити? Ако престанем да тражим, како ће ми Он дати било шта?

- Све зависи од тога како куцаш на врата да би се отворила, и опет, на који начин тражиш да ти се нешто да.

Ако се, на пример, усуђујеш да куцаш на врата са смелошћу и на претећи начин, буди сигуран да ти се ова врата никада неће отворити! Чак и ако би се отворила, не очекуј да те домаћин гостопримљиво поздрави. Највероватније је да ћеш добити батине од њега! Напротив, ако се куца на врата нежно и са мољењем, врата ће се широм отворити, и домаћин ће вам понудити све што желите!

Исто ће се десити, ако тражимо нешто од некога. Ако тражимо са дрскошћу и претњама, никада нећемо добити ништа.  Ако питамо нежно и усрдно одмах ћете добити то што тражите. Ово понајпре важи за Бога, Који не жели да одговара на притиске, дрскост или претње од било кога. Не дај Боже, да се догоди супротно.

Дакле, видите да није довољно да куцамо на врата Божија, него и да знамо како да то чинимо, ако желимо да се једног дана и нама отворе та врата.

Исто важи и када тражимо нешто од Њега. У том случају опет се рачуна, не толико колико пута смо молили,  колико начин на који смо молили. [1]


[1] Анаргиру Калиацу, Отац Порфирије, 6. издање, штампа: Свети Манастир Преображење Господње, Атина 2005. године, 165-168 стр.
 

Коментар: из горе наведеног текста може се видети огромна мудрост оца Порфирија. Отац  Порфирије нас заправо учи шта значи када немамо сопствену вољу и никада не тражимо ништа друго осим воље Божије. На тај начин наш живот постаје потпуно опуштен и лишен сваке туге, зато што увек радо прихватамо као вољу Божју све што се дешава. Нека бисмо и ми имали благослове нашег духовно мудрог оца Порфирија.
 
Јеромонах Сава Агиорит
Превод на енглески: Панајотис Конарис



Извор: http://www.pemptousia.com/2011/12/%E2%80%9Cwhen-our-dear-lord-refuses-to-grand-us-something-we-persistently-request-of-him%E2%80%A6-%E2%80%9D-one-of-father-porphyrios-teachings/

Нема коментара:

Постави коментар

Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

ShareThis